Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe.

Miš medveda sveza.

Ide da se kupa, a ostavi trbuh kod kuće.

Besna kučka usred gore laje; kad god lane, drveta nestane.

Car večera, buzdovan mu igra.

U našega dede sto rupica glede.

Jedno maleno, po srijedi tanano, sve je polje prebralo.

Konj s tovarom u kuću ulazi i izlazi, a rep mu nikad ne ulazi.

Iva se vozi na tankoj lozi, sam se Bog čudi kako s’ Iva vozi na tankoj lozi.

Ide pop planinom, ogrnuo se slaninom.

Među konje raslo, međ’ đevojke igralo, te im dojke ticalo.

Dva niza bisera pozobaše sav rod iz sela.