Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Iz drvene matere tri gvozdena sina vire.

Hitro momče kroz goru prođe, teško onom do koga dođe.

Iz malena neba sneg pada.

Zec more preskoči, a šapice ne umoči.

Danju leti i skače, a noću se ne pomiče.

Dvadeset panjića; na svakom panjiću – tanjirić.

Koga ja poljubim, dugo me pamti.

Kad naša odiva porodi sina, zapjeva veselo, začu je sve selo.

Ćićer poje pod lopuh, ćićerica dohodi, mrvice mu donosi.

Leposava, lepana, lepa sina rodila i unuka mahnita.

Ja uhvatih za prteno, a prteno za drveno, a drveno za gvozdeno, a gvozdeno za mjedeno.