Kad đed babi pušta krv, jedva pod njom osta živ.

Miš medveda sveza.

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Crven trči po putiću, u crvenom kaputiću, a sve viče “Aj, aj, divan ti sam ja!”

Kad primetneš, manje je; kad odmetneš, više je.

Kad ide u goru, kući gleda; a kad ide kući, u goru gleda.

Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe.

Bez ivera na vodi ćuprija.

Kroz goru ide, a ne šušti.

I dva trup-trup, i dva lup-lup, i dva gledaju, i dva slušaju, i deveti majbaša.

Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Bezubo prase junačku glavu popase.