U jednoj kućici trideset devojaka, obučene u bele haljine, sa crvenim kapama.

Jedno ostavih, a sto nađoh.

Što više uzimaš, to više ostaje; što manje uzimaš, to manje ostaje.

Ti ideš, ona ide; ti sediš, ona sedi.

Jedna gruda voska, celom svetu dosta.

Stoji kula u polju, kad sneg pade nje nestade.

Jedna truba platna celu zemlju pokriva.

I u mene, i u tebe, i u šupca i u lukca, a i u drvene palice.

Iz jednog panja pet šibljika u jedno vreme izbile, zajedno sve rasle, pa jedna drugu ne stigle.

Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

U naše tete suknja do pete, ni koncem sašivena, ni iglom prošivena.

Celi dan meri meso, a celu noć broji zvezde.