U našega ćaće devetoro braće.

Čeljad pohvatah, kuća mi pobeže kroz prozore.

Begovo vino i kadijino vino u jednu bačvu stalo, a nije se pomešalo.

Deda babu tišti, ispod babe bela pena pišti.

Na vrhu je okato, na sredini bokato, a jezikom žerav zoblje.

U repu mu pamet.

Imam jedno lepo devojče, svi je ljube, i ja je ljubim.

Mrtvi rodiše živoga.

Lončić, tarančić, nit se kuva, niti vri, ceo svet othrani.

U tmini se rodi, u videlo umre.

Mene su bili, davili, prebijali i opet sedim s carem.

Mala sam, glatka sam, jedno uvo imam, ali bez mene sav svijet ne može da bude.