Jaše rod na nerodu i traži nenikli.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

Zimi me grliš, a leti ne mariš za me.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

Belo kao guska, ide kao guska, dreči kao guska, a nije guska.

Kad naša odiva porodi sina, zapjeva veselo, začu je sve selo.

U bunaru vatra gori.

Crna buva kuću čuva.

Igra mlada oko Tabor-grada, da izigra Čokoriju kneza.

Gde naš crvenko leži, onde nikad trava ne niče.

Car pade, kapa mu ostade.

Bela kula bez prozora.