Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe.

Lonac vri nasred polja; niti u njemu vode ima, niti pod njim vatre ima, a sve vri, nikad ne prestaje.

Ja uhvatih za prteno, a prteno za drveno, a drveno za gvozdeno, a gvozdeno za mjedeno.

Šilibilići vezu, šilibilići predu, šilibilići režu, šilibilići svakog odevaju, samo sebe gole ostavljaju.

Kroz goru ide, a ne šušti.

Krvav đeko iz pećine bleji.

Šta bacaš kada ti je potrebno, a podižeš kada ti više ne treba?

Zemlja zemlju kopa, pa se sama u nju zakopa.

Dva lončića, četiri zaklopčića.

Belo je, sneg nije, slatko je, med nije.

U jednoj kućici trideset devojaka, obučene u bele haljine, sa crvenim kapama.