Bele čele na tle sele, oganj pade, njih nestade.

Crno, malo, nevaljalo, svemu svetu dodijalo.

Jedna truba platna celu zemlju pokriva.

Moj doro svu noć prejezdi, a zemlju ne taknu.

Drvena rebra, a prteno srce.

Na vrančiću kolo igra.

Mala usta ima, ali može mnogo da popije.

Majstorija se vidi, a majstor se ne vidi.

Na vodu ide, a vode ne pije.

Koliko je polje namereno, na njemu su ovce nebrojene, pred njima je Organ čoban, za njima je Lasak pasak.

Tanano tabanato, a na vrhu granato.

Šušubača putem ide, susrete ga šušubač, pa se šćahu šušubati, ma ne dade šuplje gvožđe.