Crno malo na vrata stalo. Niti laje, niti ujeda, a u kuću nikoga ne pušta.

Jaše rod na nerodu i traži nenikli.

Iziđe vila iz cerovika, i prosu bezbroj zlatnika.

Četiri noge ima, ali neće sa mesta da se makne.

Bez kože uđe, s kožom iziđe.

Ti ga imaš, a ja se njime služim.

Lete nebom banovi, kao carski gradovi, sobom torbe ne nose, niti hoće da prose.

Jedno na dvoje ide.

Crno, malo, nevaljalo, svemu svetu dodijalo.

Bele koke ispod strehe vire.

Zlatan golub pod zemljom gukće, raduju mu se sva čeljad iz kuće.

Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.