Trista naopako, a trista naoposlom.

Ko ti je najmiliji, zimi mu leđa okreneš.

Tijelo drveno, a srce kameno.

Bela kvočka danju piliće rastura; crna kvočka noću piliće sakuplja.

Mala baštica sitnim trnjem ograđena.

Car večera, buzdovan mu igra.

Na vodu ide, a vode ne pije.

Doleteše ptice bez perja, padoše na drvo bez lišća; dolete momče bez usta, pojede ptice bez perja.

U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Usta nema, a ujeda.

Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.