Besna kučka usred gore laje; kad god lane, drveta nestane.

Dva se brata glede preko žive grede.

Gvozden vo, a drveni rogovi.

Ćoravi vide zeca, kljasti ga uhvati, a goli ga sakri i kući donese.

U našega soldata sva košulja od zlata; ko god mu pristupi, duduk mu poljubi.

Jedna glava, četiri oka, dva u pećini stoje, a dva na konju jašu.

Celoga veka prede, a žicu mu ne vidiš.

Grbavo prase sve polje popase.

Ako me čvrsto držiš, biću ti rob, ako me upustiš, iskopaću ti grob.

Lončić, tarančić, nit se kuva, niti vri, ceo svet othrani.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Šta je crno kada ga kupiš, crveno kada ga koristiš, a sivo kada ga bacaš?