U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Zašto mi to zašto: ono na ono; ono u ono; ono kroz ono; ono pod ono.

Svrbi i boli ali cura to voli. Šta je to?

Dva niza bisera pozobaše sav rod iz sela.

Drvena rebra, a prteno srce.

Futa, futa, po kući, pa se skri iza vrata.

Igra mlada oko Tabor-grada, da izigra Čokoriju kneza.

Ide putem šilježe, nabubreno čekmeže, istrčaše sve žene da ga vide od želje.

Što god od tebe više kidam, to sam sve veća.

Krivo, debelo, svakom stražnjicu videlo.

Zid zidosan, var varosan, nigde zvirku nema.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.