Šarena krava perasta, celoga sela nevesta.

Dve koke pod strehom čuče, niti kisnu nit’ pod njih poteče, a svagda su mokre.

Ja imadoh crne goste; dođoše mi u ljeto, a odoše u zimu.

Car večera, buzdovan mu igra.

Manda mandolina, ključe izgubila, našao ih mesec, otelo mu sunce.

Svrbi i boli ali cura to voli. Šta je to?

U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Jedan jezik sve selo prevelo.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.

Crven tur na tanjur.

Bela kula bez prozora.

Jedno na dvoje ide.