Bele čele na tle sele, oganj pade, njih nestade.

Vazdan radi, a hleba i vode ne traži.

U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Dolete vrana u selo iz luga, te požnje srpom brata i druga.

Usred mora oganj gori.

Hroma svraka sve polje preskaka.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.

Mrtvi rodiše živoga.

Na vodu ide, a vode ne pije.

Jedno vrelo na četvoro se razlijeva.

Kroz goru ide, a ne šušti.