Ćoravi vide zeca, kljasti ga uhvati, a goli ga sakri i kući donese.

U glavi mi popuhuju, a u rebra pokuckuju, repom jade odušuju.

Drven trbuh, kožna leđa, dlakama govori.

Šilibilići vezu, šilibilići predu, šilibilići režu, šilibilići svakog odevaju, samo sebe gole ostavljaju.

Brat i sestra rodiše se, vazda skupa putovaše, jedno drugo ne videše.

Gujina glava, gospodsko ruho, arapske noge.

U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Hitro momče kroz goru prođe, teško onom do koga dođe.

Živo nije, zemlju rije.

Mala sam, glatka sam, jedno uvo imam, ali bez mene sav svijet ne može da bude.

Za ovcama ide, čobanin nije; u lov ide, lovac nije; noću straži, stražar nije.

Drven deda koze tera.