Lipu sekoh jedno leto, sekoh lipu drugo leto, sekoh lipu treće leto – a sva lipa jednolika.

Deda babu tišti, ispod babe bela pena pišti.

Iziđe vila iz cerovika, i prosu bezbroj zlatnika.

Četvorica živa jednog mrtvog vuku; on se krije i u zemlju rije.

Crno-crnilo, vrano-vranilo; ako ga ne pogodiš, crevo ti se zgrčilo.

Bradu nosi – vetar nije, torbu ima – prosjak nije, rupu traži – miš nije.

Čuješ ga, a ne vidiš ga.

Dupke stoji, dub se zove, usred duba zlato moje.

Golub guče na vrh kuće, plete gaće, putovaće.

Šta možeš da napuniš praznih ruku?

Brat i ja uvek idemo zajedno, iako smo veoma različiti. Njega čuješ, ali mene ne. Mene vidiš, ali njega ne. Ko smo mi?

Živo me biće na svet donelo, od mene mrtvog živo postalo.