Gvozden vo, a drveni rogovi.

U našega tatice vrlo malo bradice i to na vrh stražnjice.

Dva podruma, jedan direk.

Šurilo, purilo, šumeralo i oralo, desili, pisili, šala pop, na te lop.

Za ovcama ide, čobanin nije; u lov ide, lovac nije; noću straži, stražar nije.

Bije te povazdan, a ne vidiš ga.

Divlje i pitomo, bolje se paze nego brat i sestra.

Među konje raslo, međ’ đevojke igralo, te im dojke ticalo.

Vazdan radi, a hleba i vode ne traži.

Dva lokvanja oko panja.

Mala sam, glatka sam, jedno uvo imam, ali bez mene sav svijet ne može da bude.

Žutonja liže galonju.