Divna moma divnim putem ide, divne pesme peva, vrlo pazi gde zalazi.

U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Usred sobe razapet vuk.

Ko ga naručuje, ne želi ga; ko ga gradi, ne treba mu; a kom treba, on za njega ne zna.

Ide ovca preko doca, nosi trista i tri koca.

Dolete vrana u selo iz luga, te požnje srpom brata i druga.

Jedna truba platna celu zemlju pokriva.

Šavrdalo šavrda, po gori, po doli, dvojica ga teraju, a dvojica čekaju.

Igra mlada oko Tabor-grada, da izigra Čokoriju kneza.

Delija se bani, sve kadune vabi, kad ne nađe svoju, ne štedi ni moju.

Drvena rebra, a prteno srce.

Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe.