Četvorica živa jednog mrtvog vuku; on se krije i u zemlju rije.

Jedno grlo, a sedam glasova.

U odaji kreše, a napolju varnice iskaču.

Mrkonja se i galonja po nebu jalovili, nama pretili.

Zvrnda zvrnda preko devet brda.

Šareno ti kolo velju, ni na nebu, ni na zemlji.

Dva brata preko polja trče, jedan drugoga dostignuti ne može dok oba na kraj ne dođu.

Brat i ja uvek idemo zajedno, iako smo veoma različiti. Njega čuješ, ali mene ne. Mene vidiš, ali njega ne. Ko smo mi?

Što više uzimaš, to više ostaje; što manje uzimaš, to manje ostaje.

Bela kvočka danju piliće rastura; crna kvočka noću piliće sakuplja.

Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

Iz živog ispade, živ ga diže, jezik mu raseče, te sedamdeset i sedam jezika govori.