Lončić, tarančić, nit se kuva, niti vri, ceo svet othrani.

Zvono, a ne zvoni.

Ujak ujnu giliče, ujna mu se primiče.

Iziđe vila iz cerovika, i prosu bezbroj zlatnika.

Voda me upali, vatra me ne spali.

Zlatni konji, svileni pokrovci.

Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Svrbi i boli ali cura to voli. Šta je to?

Tanano tabanato, a na vrhu granato.

Ja rodio moju majku, a moja majka mene.

Mlada sam i zelena, lijepa a malena; ko me takne – kune me.