Čeljad pohvatah, kuća mi pobeže kroz prozore.

Kad me u glavu udariše, rep mi zabiše; đe me zabiše, tu i ostaviše.

Tri sestre i četiri brata idu zajedno jedno za drugim, a nikad se ne dostignu.

Ja sam mlad, tanak, lep, kad putujem imam rep. Što god idem dalje, mog repa sve manje. Izgubim ga putujući, pa bez repa dođem kući.

Beža beži, preža preži; skoči preža te uhvati bežu.

Krivo drvo zemlju drži.

Zuba nema, ruku nema, a opet hvata i ujeda.

Zemlja plače, gora je zabavlja.

Zacili, zamili, učini selo veselo.

Mala sam, glatka sam, jedno uvo imam, ali bez mene sav svijet ne može da bude.

Am ti kažem, am ti ne kažem, samo ti se kaže.

Što god od tebe više kidam, to sam sve veća.