Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

Leži vo galonja, dođe vo bjelonja, pa ga poćera.

Mrtvo živo rađa.

U našega ćaće okićene gaće.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Ulaziš kroz jednu rupu, a izlaziš kroz tri. Kada si ušao, spreman si da izađeš, ali kad izađeš i dalje si u njemu. Šta je to?

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.

I bez nogu, i bez ruku, samo sebi drum pravi.

Jedna gruda voska, celom svetu dosta.

Crna buva kuću čuva.

Jedan otac ima hiljadu sinova; svakom kapu kupi, a sebi ne može.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?