U sobi teše, a iverje van pada.

U naše tete suknja do pete, ni koncem sašivena, ni iglom prošivena.

Jedna gruda voska, celom svetu dosta.

Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Mrtvi nosi živoga preko polja nepočin-polja; ne počinuo dok ne pogodiš.

U jedne ptice levo krilo belo, a drugo crno.

Dvoje se gledalo, jedno drugog bojalo, oboje brkato, oboje repato.

Navrh glave oko.

I u mene, i u tebe, i u šupca i u lukca, a i u drvene palice.

Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.

Crno malo na vrata stalo. Niti laje, niti ujeda, a u kuću nikoga ne pušta.

Ti nosiš mene, ja nosim tebe.