Šetala baba okata, nosila sina rogata.

Maleno grnence, slatko varivce.

Leti bežiš od njega, zimi trčiš ka njemu.

Kus pas preko sela pređe, svi ga ljudi u zadnjicu ljube.

Živo bilo i živo hranilo, a sada žive nosi.

Robert je pobedio u trci ali je pehar dobio neko drugi. Zašto?

Na vrančiću kolo igra.

Četiri brata kuću grade, ali bez petog ne mogu da je načine.

Brat i sestra rodiše se, vazda skupa putovaše, jedno drugo ne videše.

U odaji kreše, a napolju varnice iskaču.

Jedan jezik sve selo prevelo.

Voćku tresem ovde, a rod na po sata daleko pada.