Lete nebom banovi, kao carski gradovi, sobom torbe ne nose, niti hoće da prose.

Ti nosiš mene, ja nosim tebe.

Što više uzimaš, to više ostaje; što manje uzimaš, to manje ostaje.

Da je žena, nije žena; da je čovek, nije čovek; pređu prede, platno tka, a ipak go ide.

Kad se Jeka iskokota, zavuče se ispod plota.

Zemlja zemlju kopa, pa se sama u nju zakopa.

Divna moma divnim putem ide, divne pesme peva, vrlo pazi gde zalazi.

Bele pčele na zemlju sele.

Jedno grlo, a sedam glasova.

U našega tatice vrlo malo bradice i to na vrh stražnjice.

Krivo, debelo, svakom stražnjicu videlo.

Mamino zjapi, tatino visi. Da nije maminog i tatinog, celo bi selo skapalo.