Zeleno se rodi, brkato uzraste, sakato umre.

Šta je to što niko ne želi da ima, ali niko ne želi ni da izgubi?

Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, u ognju čovek stoji.

Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Gde nam je vranac lane ležao, i danas mu se mesto poznaje.

U mojega vranca gvozdena jajca.

Dugačko je kao uže, uže nije; zeleno je kao gušter, gušter nije; ogrebaće kao mačka, mačka nije.

Zimi puno, leti prazno.

Iza gore vila graje, nosi vijenac oko glave.

Danju klanja, noću zvezde broji.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.