Što sam dug, da sam prav, do neba bi dohvatio.

Drvena mati, železna deca.

Živo me biće na svet donelo, od mene mrtvog živo postalo.

Živo nije, zemlju rije.

Zvrnda zvrnda preko devet brda.

Dole pasja šapa, na vrh đavolji perčin, a u sredi božji blagoslov.

Živo bukalo, mrtvo u kolu igralo.

Ja uhvatih za prteno, a prteno za drveno, a drveno za gvozdeno, a gvozdeno za mjedeno.

Kući ide, a moli Boga da nikoga u kući ne nađe.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?

Dve koke pod strehom čuče, niti kisnu nit’ pod njih poteče, a svagda su mokre.

I bez nogu, i bez ruku, samo sebi drum pravi.