Iz malena neba sneg pada.

Dva čoveka su stajala pored reke. Za obalu je bio privezan čamac u koji može da stane samo jedna osoba, ali ipak su oba čoveka uspela da pređu reku. Kako je to moguće?

Miš medveda sveza.

Dva se brata vazdan biju, noću se celivaju.

Dupke stoji, dub se zove, usred duba zlato moje.

Tri sestre i četiri brata idu zajedno jedno za drugim, a nikad se ne dostignu.

Grbavo prase sve polje popase.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Bela kula bez prozora.

Lete nebom banovi, kao carski gradovi, sobom torbe ne nose, niti hoće da prose.

Kad inje pade, sve se more smrže.

Bez kože uđe, s kožom iziđe.