Ide ovca preko doca, nosi trista i tri koca.

Zviždi, a usta nema; trči, a nogu nema; drva trese, a ruku nema.

Bela se rodi, zelena odraste, crvena umre.

Iščupah hrast nasred gore i mesto mu ne mogu naći.

Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

U rzana dva zrna, u rikače četiri.

Iziđe dika iz t’mnika, pa ponese tri zlatna ručnika.

Četiri brata putem jure, jedan drugog ne može da stigne.

Bela njiva, crno seme, mudra glava koja seje.

Divna moma divnim putem ide, divne pesme peva, vrlo pazi gde zalazi.

Car večera, buzdovan mu igra.

Zec more preskoči, a šapice ne umoči.