Glava u gori, rep u moru.

Iz malena neba sneg pada.

Jedno ostavih, a sto nađoh.

Drvena rebra, a prteno srce.

Ja imadoh crne goste; dođoše mi u ljeto, a odoše u zimu.

Malo, garavo, svu noć cara varalo.

Hitro momče kroz goru prođe, teško onom do koga dođe.

Voćku tresem ovde, a rod na po sata daleko pada.

Celi dan meri meso, a celu noć broji zvezde.

Mene su bili, davili, prebijali i opet sedim s carem.

I dva trup-trup, i dva lup-lup, i dva gledaju, i dva slušaju, i deveti majbaša.

Zlatan golub pod zemljom gukće, raduju mu se sva čeljad iz kuće.