Devojka nosi sto košulja, dunu vetar – gola stražnjica.

Četvorica živa jednog mrtvog vuku; on se krije i u zemlju rije.

Lonac vri nasred polja; niti u njemu vode ima, niti pod njim vatre ima, a sve vri, nikad ne prestaje.

Kad u rupu, prazno ode; kad iz rupe, puno vode.

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.

Bele čele na tle sele, oganj pade, njih nestade.

Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

Galonja ulježe, rogovi ne mogoše.

Zašto mi to zašto: ono na ono; ono u ono; ono kroz ono; ono pod ono.

Uveče zatuci, izjutra izvuci.

Jedan lije, drugi pije, treći raste.

Koliko je polje namereno, na njemu su ovce nebrojene, pred njima je Organ čoban, za njima je Lasak pasak.