Ti ideš, ona ide; ti sediš, ona sedi.

Majka mršavi, a dete deblja.

Zaklato, odrto, ide kući pevajući.

Ti ga imaš, a ja se njime služim.

Kad đed babi pušta krv, jedva pod njom osta živ.

Makaze imam, krojač nisam; u vodi živim, riba nisam; oklop imam, vojnik nisam.

Kad naša odiva porodi sina, zapjeva veselo, začu je sve selo.

Tri sestre i četiri brata idu zajedno jedno za drugim, a nikad se ne dostignu.

Drven deda koze tera.

Crven trči po putiću, u crvenom kaputiću, a sve viče “Aj, aj, divan ti sam ja!”

Ja odovud, ti odonud, sastadosmo se na pupčevu polju.

Tatino dete, mamino dete, a ničiji sin.