Ja udarih gvozdenim maljem u Kamen-grad, iz njega skoči Devenduka kralj i primi se u Mekiš-grad.

Imadoh dva brata: dok bejahu slepi, vrlo mi lepi, a čim progledaju, ne valjaju.

Suv uđe, mokar izađe.

Mrtvo živo rađa.

Kositero litero, niti se peče niti se vari, a ceo svet se njime hrani.

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Klimen visi, pende zja, klimen pendu lepanda.

Vodom ide, vodu razgovara; gorom ide, goru razgovara.

Lipu sekoh jedno leto, sekoh lipu drugo leto, sekoh lipu treće leto – a sva lipa jednolika.

Bele čele na tle sele, oganj pade, njih nestade.

Vodom ide, ne bućka; gorom ide, ne šuška.