Kositero litero, niti se peče niti se vari, a ceo svet se njime hrani.

Šišilo, pipilo, didi baba nakarada, jare kokorljivo.

Robert je pobedio u trci ali je pehar dobio neko drugi. Zašto?

Iziđe dika iz t’mnika, pa ponese tri zlatna ručnika.

Majstorija se vidi, a majstor se ne vidi.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

Uteče mi kumbas uz brdašce, niz brdašce; ko mi neće kazati, krvavo mu srdašce.

Mlada sam i zelena, lijepa a malena; ko me takne – kune me.

Ako sam mlad, ostaću mlad, ako sam star, ostaću star. Imam oči, a ne vidim, imam uši, a ne čujem.

Krpa na krpu, tipa na tipu, ni koncem šiveno, ni iglom bodeno.

Zviždi, a usta nema; trči, a nogu nema; drva trese, a ruku nema.