Ispred čaira tanjir do tanjira.

Bela se rodi, zelena odraste, crvena umre.

Ja uzmem gvozden ključ, te otvorim zelen grad, pa išćeram crna goveda.

Jedno maleno, po srijedi tanano, sve je polje prebralo.

Majka kukrica, otac jaglika, dečica manita.

Kad se pojavim, svakog uplašim; a kad pošaljem moju kćer, svi me blagosiljaju.

Lakomo prase nad grmom pase, dan i noć tiče, a grm se ne miče.

Iz mene niklo, u tebe uprlo.

Iza gore vila graje, nosi vijenac oko glave.

Lončić vri; a niko mu ne jari.

Vije se kao uzda, uzda nije; kandže ima, mačka nije.

Car večera, buzdovan mu igra.