Šta je to što može da proputuje čitav svet, a ne pomera se iz ćoška?

Danju sam laž, a noću istina. Šta sam ja?

Imadoh dva brata: dok bejahu slepi, vrlo mi lepi, a čim progledaju, ne valjaju.

Beža beži, preža preži; skoči preža te uhvati bežu.

Gamižalo gamiže, košulju mi podiže, ja ga teram naniže, a on skače naviše.

Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.

Danju leti i skače, a noću se ne pomiče.

Dva lončića, četiri zaklopčića.

Dođe junak go i bos, skoči s mene vrh žene.

Careve dvije seke svakog vide, sebe ne vide.

Kad se Jeka iskokota, zavuče se ispod plota.

Ja lečim sve, ali sam takođe i najčešći uzrok smrti. Šta sam ja?