Dolete vrana u selo iz luga, te požnje srpom brata i druga.

Suv uđe, mokar izađe.

U vodi se vide, a u vodi nisu.

Imam kučku podvirušu, svakoga je podvirila i tebe će podviriti.

Bele čele na tle sele, oganj pade, njih nestade.

Zec more preskoči, a šapice ne umoči.

Žena carica, muž lenština, deca radnici.

Zemlja plače, gora je zabavlja.

Motovilo vilo, po gori hodilo, ni vode pilo, ni trave paslo, opet sito doma došlo.

Mrkonja se i galonja po nebu jalovili, nama pretili.

Ja oterah na vodu vola siva, a doterah bela.

Zemlja zemlju kopa, pa se sama u nju zakopa.