Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

Druge zove, sebe ne čuje.

Sedam osoba je imalo sledeći razgovor:

Osoba A: Prekosutra je sreda.

Osoba B: Ne, danas je sreda.

Osoba C: Niste u pravu, sutra je sreda.

Osoba D: Danas nije ni ponedeljak, ni utorak, ni sreda.

Osoba E: Prilično sam siguran da je juče bio četvrtak.

Osoba F: Ne, juče je bio utorak.

Osoba G: Ja jedino znam da juče nije bila subota.

Samo jedna osoba govori istinu. Kog dana se desio ovaj razgovor i ko govori istinu?

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Uđe golo u rutavo.

U repu mu pamet.

Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.

Uteče mi kumbas uz brdašce, niz brdašce; ko mi neće kazati, krvavo mu srdašce.

Šest nogu, a dve glave.

U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Bije te povazdan, a ne vidiš ga.

Ulaziš kroz jednu rupu, a izlaziš kroz tri. Kada si ušao, spreman si da izađeš, ali kad izađeš i dalje si u njemu. Šta je to?