Zemlja plače, gora je zabavlja.

Crven ćaća u hrastovih gaća.

Crno malo na vrata stalo. Niti laje, niti ujeda, a u kuću nikoga ne pušta.

Kad inje pade, sve se more smrže.

Gujina glava, gospodsko ruho, arapske noge.

Živa zemlja mrtvom gospodari.

Kad ima vode, pije vina; kad nema vode, pije vode.

U odaji kreše, a napolju varnice iskaču.

Crven trči po putiću, u crvenom kaputiću, a sve viče “Aj, aj, divan ti sam ja!”

Ti nosiš mene, ja nosim tebe.

Zacili, zamili, učini selo veselo.

Živi bez tela, govori bez jezika, plače bez duše, smeje se bez radosti; niko ga ne vidi, a svi ga čuju.