Dva niza bisera pozobaše sav rod iz sela.

U crnoj šumi beo proplanak.

Crven trči po putiću, u crvenom kaputiću, a sve viče “Aj, aj, divan ti sam ja!”

Uvek me imaš, ali me uvek i ostavljaš za sobom. Šta sam ja?

Žuti prasci polegali u kaci.

Živo bukalo, mrtvo u kolu igralo.

Kad primetneš, manje je; kad odmetneš, više je.

Zlatan golub pod zemljom gukće, raduju mu se sva čeljad iz kuće.

Jedna glava, a stotinu kapa.

Živi bez tela, govori bez jezika, plače bez duše, smeje se bez radosti; niko ga ne vidi, a svi ga čuju.

Dve koke pod strehom čuče, niti kisnu nit’ pod njih poteče, a svagda su mokre.

Ako sam mlad, ostaću mlad, ako sam star, ostaću star. Imam oči, a ne vidim, imam uši, a ne čujem.