Biser se momi niz lice roni. Znaš li mi reći  šta momu boli.

Kada stvari pođu naopako, na šta uvek možeš da računaš?

Grbavo prase sve polje popase.

Delija se bani, sve kadune vabi, kad ne nađe svoju, ne štedi ni moju.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Danju gospođa, noću sluškinja.

Lajav delija u procijepu leži.

Zapliva ptica dugorepica, prepliva more, a krila ne skvasi.

Dve zmije putem idu, a nikad jedna drugu ne mogu stići ni prestići.

Bele čele na tle sele, oganj pade, njih nestade.

Mala baštica sitnim trnjem ograđena.

Zašto mi to zašto: ono na ono; ono u ono; ono kroz ono; ono pod ono.