Bela se rodi, zelena odraste, crvena umre.

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Ti ideš, ona ide; ti sediš, ona sedi.

Iziđe vila iz cerovika, i prosu bezbroj zlatnika.

Ja iziđoh na srebrno gumno i udarih u zlatne svirale; svak me ču, a niko ne vide.

U našega soldata sva košulja od zlata.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Mlada sam i zelena, lijepa a malena; ko me takne – kune me.

Manje veće premeće.

Zaklato, odrto, ide kući pevajući.

Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, u ognju čovek stoji.