U škrinjici, vinjici, poji mali vitikos.

Mala neva, a golemo testo zakuva.

Mrtva jarčina preko svega sela glas pušta.

Hroma svraka sve polje preskaka.

Čuča čuči, bega beži, skoči čuča te uhvati begu.

Na vodu ide, a vode ne pije.

Iz živog ispade, živ ga diže, jezik mu raseče, te sedamdeset i sedam jezika govori.

U vodi se vide, a u vodi nisu.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

U jednoj kućici trideset devojaka, obučene u bele haljine, sa crvenim kapama.

Dođe junak go i bos, skoči s mene vrh žene.

Beo pas na kući leži.